STUDIJE

Kulturni ratovi oko Aliena: problem interpretacije čudovišta u postmodernizmu

UDK: 791.221.9:7.038.6

Kao rijetko koje filmsko čudovište u posljednjih dvadesetak godina, alien/tuđinac iz filma Alien (Ridley Scott, 1979) izaziva razne interpretacije. Nastala je čitava literatura od filmskih do kulturalnih studija, filozofije, sociologije, znanstvenopopularnih radova itd. koja se bavi tim stvorom. Iako je radnja filma naizgled jednostavna, postoji nešto što izaziva tjeskobu; iako je opasnost neposredna, postoje neki neodređeni strahovi. Pećina, snovi, buđenje, rađanje, razmnožavanje — sve u Alienu upućuje na čitav niz metafora, simbola, arhetipova, mogućih putova i stranputica. I sam žanr nije čvrsto određen, već je kombinacija znanstvene fantastike i filma strave i užasa. Zašto i kako u Alienu razni kritičari vide tjeskobu vezanu uz rodne, muško-ženske odnose, seksualnost, umjetnu oplodnju, globalizaciju, prirodu itd.? U ovom eseju pokušat će se dati odgovor na ova pitanja kroz prizmu teorija o filmskoj iluziji, o shvaćanju sveza između filma i snova kao i o dojmu stvarnosti. Pritom, posebno se kao uporište prizivaju Jean-Louis Baudry (paralela pećine i kinodvorane, s dodatkom tunela u kojima boravi alien), te Slavoj Žižek i Jacques Lacan (tumačenje aliena/stvora kao Stvari, das Ding).

Mario Vrbančić