LICA FANTASTIKE

Tehnološko i ljudsko u vampirizmu filmova Cronos Guillerma del Toroa i Neka uđe onaj pravi Tomasa Alfredsona

UDK: 791.221.9:392.28

U ovom radu nastojim istražiti granice vampirskog filmskog (pod)žanra kroz analizu filmova Cronos
(1993) Guillerma del Toroa i Neka uđe onaj pravi (Lat den rätte komma in, 2008) Tomasa Alfredsona. Ove filmove
sagledavam kao vrlo značajna umetnička ostvarenja (pod)žanrovskog obrasca, kojima se stvara hibridna,
komunikativno uspela mešavina različitih žanrovskih obrazaca (npr. ukrštanje vampirske sage sa coming of age
storijom u Neka uđe onaj pravi) i do tada nespojivih motiva, imaga i identiteta – pubescenti vampirizam devojčice
(Neka uđe onaj pravi) kao i “tehnološki vampirizam” hibridne, mutlifunkcionalne sprave cronos. Tim inovativnim
filmskim ukrštajima propituje se ili sasvim ukida granica između onog što je u filmovima o vampirima
smatrano drevnim, esencijalističkim, “naturalizovanim” nasleđem, te se lik vampira dodatno humanizuje, dok se
istovremeno determinističko gledanje na nasleđeno “prokletstvo krvi” posmatra vrlo uslovno, kao artificijelan
konstrukt nastao u prevazilaženju i brisanju uslovne linije koja je razdvajala “tehnologiju” od “prirode”. Takođe,
na metatekstualnom planu, ovi filmovi polemišu sa dominatnim “Velikim narativom”, nasleđenim preokupacijama
besmrtnošću, vremenom-prostorom, demonskim / demonizovanim Drugim, prijateljstvom i nemogućnošću
trajnog saveza između “čoveka” i “vampira”.

Nikola Đoković